IMUNITET U DECE I INFEKTIVNE BOLESTI U PEDIJATRIJI
Imunost obuhvata sve fiziološke mehanizme kojima organizam reaguje sa stranom supstancom (antigenom). Ona može biti urođena i stečena, humoralna i celularna. Posledice imunoloških reakcija su obično korisne za organizam (odbrana od infekcija), mada mogu biti i štetne (alergija). U dečjem uzrastu bitno je poznavanje specifičnosti imunološkog sistema koji sazreva tokom detinjstva. Imunološki gledano svako dete da bi bilo zdravo, mora da bude i bolesno, odnosno da bude u kontaktu sa virusima i bakterijama kojima smo okruženi i da na taj način stiče imunitet.


Razvoj imuniteta počinje još intrauterino (od 9. nedelje gestacije), a u VI mesecu gestacije postoji sposobnost sinteze većine klasa imunoglobulina (antitela odgovorna za humoralni imunitet). Prilikom rođenja zdravo novorođenče, pošto nije bilo u kontaktu sa antigenima, ima samo imunoglobulin klase G od majke (transplacentarno). Produkcija sopstvenih imunoglobulina počinje naseljavanjem usne šupljine i creva fiziološkom bakterijskom florom, kao i sa prvim dodirima s patogenim infektivnim agensima. Pasivno primljeni majčini imunoglobulini G od 3-5 meseca života odojčeta nestaju, a zamenjuju ih vlastiti i to doba se naziva fiziološka hipogamaglobulinemija. Ona ne zahteva terapiju, ali u tom periodu odojče je najosetljivije na infekcije. Zbog toga u tom periodu, majčino mleko ima veliki imunološki značaj, zbog velike koncentracije imunoglobulina A koji štiti površinu sluznice creva deteta od gram negativnih crevnih bakterija. Kasnije nivo imunoglobulina raste sa rastom deteta.
Zbog postepenog rasta imunoglobulina, infekcije su najčešće bolesti u detinjstvu. One su najčešće virusnog porekla, kratko traju, protiču bez komplikacija i ne zahtevaju primenu antibiotika. Teške infekcije kao što su sepsa i meningitis koje se takođe javljaju u dečjem uzrastu, mogu da počnu kao brojne ,,bezazlene” infekcije. Zbog toga je jako bitan pristup obolelom detetu: uzeta temeljna anamneza, pravilno uočavanje simptoma kojima se karakterišu različite bolesti i sveobuhvatan pregled. Često su neophodne i dodatne, kao što su laboratorijske i mikrobiološke analize, radi razgraničavanja bakterijskih od virusnih infekcija.
Od svih infekcija akutne infekcije gornjih respiratornih puteva su najčešće u ranom detinjstvu, naročito kada nivo zaštitnih imunoglobulina pasivno prenetih od majke opada (oko šestog meseca života), a tek počinju da rastu sopstveni imunoglobulini. Pa nije čudo kada i zdrava deca 6 - 8 puta godišnje imaju infekciju gornjih respiratornih puteva, u narodu poznatu kao nazeb (rinitis), koji se može komplikovati i upalom srednjeg uva ili sinusitisom (u kasnijem uzrastu). Najčešći prouzrokovači su virusi (rinovirusi , adenovirusi, virus parainfluence, respiratorni sincicijalni vrus) koji se prenose direktnim (kijanje, ruka - nos) ili indirektnim kontaktom (preko ruku, igračaka, pribora za ishranu..) pa su deca u kolektivima prvenstveno ugrožena. U dečjem uzrastu se često sreće i faringitis virusne etiologije, a ako je bakterijski najznačajni je beta hemolitički streptokok gupe A.

Različite uzrastne grupe karakterišu i različiti bakterijski uzročnici infekcija. Na primer, u novorođenčadi su često prisutne gram negativne bakterije, u odojčadi i dece do 2 god života piogene bakterije (Haemophilus influence), a u predškolskom i školskom uzrastu pneumokok i beta hemolitički streptokok grupe A. Naseljavanje (kolonizacija) nazofaringsa pneumokokom je vrlo česta kod dece u kolektivu (90%), a od velikog broja serotipova pneumokoka 20 su invazivni. Lečenje antibioticima nazofaringsne kolonizacije bez znakova bolesti je greška, jer povećava šansu za razvoj rezistentnih sojeva koji mogu dovesti do teških infekcija i njihovih komplikacija. Faktori koji dovode do prodora invazivnih mikroorganizama u dečjem uzrastu su predhodna virusna infekcija, pothranjenost i izloženost duvanskom dimu.

Pošto su deca sa rekurentnim infekcijama česti pacijenti, rana dijagnoza defekta imunog sistema je jako bitna i na nju treba misliti kod dece sa neuobičajenim, hroničnim infekcijama, naročito teškim (sepsa, meningitis), na neubičajenim mestima i izazvanih sa neuobičajenim agensima. Od svih primarnih imunodeficijencija najčešće su one sa defektom u produkciji antitela. Ta deca imaju česte respiratorne, gastrointestinalne i urogenitalne infekcije. Takođe su skloni autoimunim oboljenjima, a i incidenca ka malignitetu je povećana. Često ta deca imaju IgG antitela protiv kravljeg mleka.

Česte infekcije u tom, ranom detinjstvu su često praćene i velikom upotrebom antibiotika. Tako da su antibiotici u pedijatriji najčešće korišćeni i nažalost najčešće zloupotrebljeni lekovi. Njihovo neželjeno dejstvo koje se često sreće je poremećaj gastrointestinalne flore. Pojedini antibiotici nakon apsorpcije ponovo se ekskretuju u digestivan trakt i mogu dovesti do pojave dijareje usled poremećaja flore debelog creva bolesne dece. Takva deca ponovo oboljevaju i na taj način se stvara začaran krug u medicini poznat kao ,,circulus vitiosus” .

Zbog toga je jako bitno poznavanje drugog pristupa u lečenju i pomoći mladom organizmu da se što bezbolnije izbori sa brojnim infekcijama. Potrebno je stimulisati imuni sistem naročito u najranijem uzrastu.

Jedan od načina je upotrebom probiotika i prebiotika. Probiotici su sojevi mikroorganizama koji čine deo prirodne mikroflore a svojim delovanjem mogu da stimulišu imuni sistem creva i čitavog organizma. S druge strane prebiotici su ugljeni hidrati koji su ,,hrana” za korisne probiotske bakterije koje stimulišu njihov rast. ProbioKid immuno je preparat koji sadrži i probiotike i prebiotik. Naime, on ima optimalnu kombinaciju tri soja probiotskih bakterija i jedan prebiotik sa snažnim sinergističkim delovanjem. Na taj način pomaže da se uspostavi i održi prirodan balans crevne mikroflore i doprinosi jačanju odbrambenih snaga kod dece. Posebno se preporučuje deci sa atopijskom konstitucijom, sklonoj alergiji, odojčadi na veštačkoj ishrani, deci sklonoj čestim infekcijama i naročito deci koja su predhodno bila često na antimikrobnoj terapiji i koja kreću u kolektiv. Prevencija se preporučuje i prenatalno, trudnicama u trećem trimestru trudnoće i majkama koje doje. Davanjem preparata ProbioKid immuno svakodnevno 6 nedelja, velikom broju dece koja su imala česte respiratorne infekcije sa komplikacijama, pokazalo se u velikom procentu (svako treće dęte je bilo bez tegoba u tom periodu) delotvorno. Nakon 12 nedelja primene efekat je bio još bolji, više od polovine dece je bilo bez respiratornih infekcija. Takođe kontinuirana upotreba ProbioKid immuno je dovela do smanjene učestalosti najčešćih simptoma respiratornih infekcija kao što su rinoreja, febrilnost i kašalj. U poređenju sa decom koja nisu uzimala ProbioKid immuno, deca koja su ga koristila imala su osim smanjenja broja respiratornih infekcija, manju učestalost febrilnosti, kašlja, što je i rezultiralo smanjenom upotrebom antibiotika i smanjenjem broja dana izostanka iz vrtića. Duža upotreba ProbioKid immuno - 12 nedelja u odnosu na 6 nedelja se pokazala značajno bolja u svim parametrima. Ne bez značaja je i podatak da nisu zabeleženi neželjni efekti, što je jako bitno pogotovu u dečjem uzrastu.

Na taj način preventivnom upotrebom ProbioKid immuno kod velikog broja dece predškolskog uzrasta smanjila se učestalost infekcija gornjih i donjih respiratornih puteva, što je i najčešći razlog oboljevanja dece u tom periodu, smanjila se učestalost upotrebe antibiotika i samanjio se broj odsustva dece iz kolektiva što je i dovelo do poboljšanja kvaliteta života dece i njihovih roditelja.