Probiotici su po definiciji Svetske zdravstvene organizacije „živi mikrootanizmi koji, kada se primene u adekvatnoj količini, povoljno utiču na zdravlje domaćina“. Iz definicije je jasno da pozitivan efekat na zdravlje nije rezervisan ni za jednu grupu mikroorganizama, iako se vrlo često komunicira da su probiotici pripadnici rodova Lactobacillus i Bifidobacterium.

Neverovatno je koliko korisnih efekata imaju probiotici, gotovo svakog meseca se objavi neko istraživanje koje pokazuje pozitivne efekte “korisnih bakterija” u unapređenju zdravlja dece.

"Žene koje su dobile probiotike su prošle najbolje" kaže Kirsi Laitinen, nutricionista i stariji predavač na Turku Univerzitetu. "Godinu dana nakon porođaja, one su imale najniži nivo centralne gojaznosti kao i najmanji procenat telesnih masti. Centralna gojaznost u kombinaciji sa "posebno izraženom debljinom u struku smatra se naročito nezdravo", navodi Laitinen.

Nagli rast bakterija iz roda Candida uzrokovan poremećajem crevne flore može rezultovati i izbijanjem akni. Dodatkom dobrih bakterija iz Probiotic® činimo da naše telo normalno funkcioniše. Najznačajnije probiotske bakterije Lactobacillus acidophilus i Bifidobacterium bifidus mogu u značajnoj meri da poboljšaju zdravlje I čistoću kože.

Imunost ili otpornost se definiše kao sposobnost organizma da se odbrani od infekcija ili bolesti. Skup ćelija, tkiva i molekula koji učestvuju u otpornosti na razne infekcije čine imuniski sistem. Koordinisana reakcija tih ćelija i molekula na mikroorganizme naziva se imunski odgovor. Fiziološka funkcija imunskog sistema je da spreči infekcije i iskoreni već uspostavljene infekcije, kao i da pamti strane materije i razlikuje ih od onih koje pripadaju ljudskom organizmu.

U dečjem uzrastu bitno je poznavanje specifičnosti imunološkog sistema koji sazreva tokom detinjstva. Imunološki gledano svako dete da bi bilo zdravo, mora da bude i bolesno, odnosno da bude u kontaktu sa virusima i bakterijama kojima smo okruženi i da na taj način stiče imunitet