Imunost ili otpornost se definiše kao sposobnost organizma da se odbrani od infekcija ili bolesti. Skup ćelija, tkiva i molekula koji učestvuju u otpornosti na razne infekcije čine imuniski sistem. Koordinisana reakcija tih ćelija i molekula na mikroorganizme naziva se imunski odgovor. Fiziološka funkcija imunskog sistema je da spreči infekcije i iskoreni već uspostavljene infekcije, kao i da pamti strane materije i razlikuje ih od onih koje pripadaju ljudskom organizmu.

Mehanizmi odbrane čovekovog organizma sastoje se od urođene (prirodne, nespecifične) i stečene (specifične) imunosti. Urođena imunost čini prvu liniju odbrane. Postoji pre kontakta sa uzročnicima bolesti i sprečava ulaz mikroorganizama i brzo eliminiše one koji su dospeli u tkiva domaćina. Na primer: resice trepljastih ćelija bronhijalne sluznice zadržavaju štetne čestice i potiskuju ih van organizma. Mukus (sekret), koga luče peharaste ćelije bronhijalne sluznice, sprečava neposredni kontakt patogena sa površinom epitelnih ćelija. Pokretanjem treplji uz prisustvo sluzi, kijanjem ili kašljanjem izbacuje se patogen van organizma. Stečena imunost predstavlja tip odbrane koji je stimulisan onim mikroorganizmima koji su prodrli u tkiva i koji se prilagođava u odnosu na tip prisutnog mikroorganizma. Ne postoji pre prvog kontakta sa mikroorganizmom, a potrebni su dani, nedelje, pa i meseci da bi se razvila. Nespecifični i specifični imunitet se međusobno dopunjuju. Nespecifični određuje vrstu specifičnog imunskog odgovora, a specifični dalje usmerava i pojačava nespecifični. Stečena imunost sastoji se od limfocita i njihovih produkata, kao što su antitela. Postoje dva tipa stečene imunosti, humoralna i ćelijska, koje su posredovane različitim ćelijama i molekulama koji obezbeđuju odbranu od vanćelijskih ili unutarćelijskih mikroorganizama. Humoralni imunski odgovor je posredovan proteinima koje se nazivaju antitela, a njih stvaraju B limfociti. Odbrana protiv unutarćelijskih agenasa naziva se ćelijska imunost i posredovana je T limfocitima, fagocitima i NK ćelijama. T limfociti luče supstance koje se nazivaju citokini. Oni deluju kao posrednici između ćelija i uništavaju oštećene ćelije ili podstiču druge ćelije imunskog sistema na imuni odgovor. Humoralni imuno odgovor je usmeren protiv bakterija, a ćelijski protiv virusa, gljivica i malignih tumora.

Probiotici

U organizmu čoveka postoje bakterije koje nisu prouzrokovači bolesti već „žive u miru i harmoniji“ sa ljudskim organizmom. Najviše tih „dobrih“ bakterija živi u
digestivnom traktu. U celom digestivnom traktu ima 0,5 do 1 kg bakterija. Deca se rađaju sa potpuno sterilnom crevnom florom, a prvih dana nakon rođenja bakterije naseljavaju ljudsko telo i umnožavaju se. Starenjem se sastav crevne mikroflore menja.

Veliki deo imunskog sistema nalazi se u zidu digestivnog trakta i u mezenteričnim limfnim čvorovima i naziva se limfno tkivo creva (GALT). To je prva barijera u odbrani organizma. Bakterije digestivnog trakta su neophodne za njegovu normalnu fiziološku funkciju. Laktobacili i bifidobakterije svojim antimikrobnim dejstvom utuču na lokalni imunitet u digestivnom traktu kao i na opšti imunitet. Neke bakterije mogu da budu i potencijalno patogene. Ukoliko je crevna mikroflora narušena, odnosno kada „dobre“ i „loše“ bakterije nisu više u ravnoteži, javlja se imunološki odgovor domaćina. Crevna mikroflora je najčešće narušena u stanju stresa ili kod nepravilne ishrane, a samim tim se povećava i rizik od eventualnog nastanka alergijskih i akutnih bolesti. Dodatan unos „dobrih“ bakterija bilo hranom ili suplementima pomaže uspostavljanje i održavanje prirodnog balansa crevne mikroflore i doprinosi jačanju odbrambenih sposobnosti organizma. Te „dobre“ odnosno korisne bakterije nazivaju se probiotske bakterije ili probiotici. Po definiciji svetske zdravstvene organizacije probiotici su živi mikroorganizmi koji ako se primenjuju u adekvatnim količinama pružaju zdravstvenu korist. Naziv „probiotici“ uveden je još davne 1965. godine. Nastao je od latinske reči „pro“ što znači „za“ i grčke reči „bios“ koja znači „život“ (probiotok = „za život“). Probiotici imaju antioksidativno dejstvo, kao i sposobnost modulacije specifičnog i nespecifičnog imunog odgovora. Ponašaju se kao barijera i sprečavaju adheziju (lepljenje) štetnih faktora za ćelije creva, tako što se vezuju za isti receptor. Na ovaj način, probiotici istiskuju štetne faktore sa zida creva. Nisu svi probiotici isti. Različiti probiotici imaju različito dejstvo. Tako na primer laktobacilusi i bifidobakterije vezivajući se za ćelije crevnog epitela, sprečavaju rast štetnih mikroorganizama produkcijom antimikrobnih supstanci, sintetišu digestivne enzime i vitamine, aktivišu imuni sistem, smanjuju pH vrednost kolona, olakšavaju digestiju ugljenih hidrata, sintetišu mukus i razvijaju barijeru, vezuju slobodne radikale i na taj način podižu lokalni imuni odgovor. Lactobacillus rhamnosus stimuliše sintezu anti-inflamatornih citokina i sintezu imunoglobulina (IgA, IgM, IgG), a smanjuje izlučivanje pro-inflamatornih citokina.

Takođe je otkriveno da određeni polisaharidi, tj. prebiotici, predstavljaju „hranu” za probiotike, čime potenciraju njihov rast, aktivnost i povećanje broja. Zbog toga kombinacija probiotika i prebiotika (sinbiotik), dobro održava prirodni balans crevne mikroflore i na taj način pozitivno deluje na imunitet.

Leyer i saradnici su ispitivali uticaj probiotika na pojavu gripa i prehlada kod predškolske dece tokom zimskog perioda i zaključili da istovremenim uzimanjem Lacatobacillus acidophilusa i Bifidobacterium animalis dolazi do smanjenja tipičnih simptoma prehlade kao što su zapušen nos, povišena temepatura i kašalj.

Cazola i saradnici su sproveli randomizovanu, dvostruko slepu, placebo kontrolisanu, multicentričnu studiju na deci predškolskog i školskog uzrasta (3 - 7 godina starosti) tokom zimskih meseci i pokazali da tromesečno konzumiranje sinbiotskog preparata (Lactobacilus helveticus Rosell-52, Bifidobacterium infantis Rosell-33, Bifidobacterium bifidus Rosell-71 i fruktooligosaharida) dovodi do smanjenja uobičajenih respiratornih oboljenja dece tokom zime i smanjenog broja izgubljenih dana u školi.

Zato se upotreba sinbiotika preporučuje naročito tokom zimskog perioda radi prevencije respiratornih infekcija u dečjem uzrastu, ali i kod odraslih.

Probiotici i alergijske bolesti

Alergija se definiše kao hipersenzitivna (preosetljiva) reakcija koja je posredovana specifičnim anatitelima ili ćelijama imunološkog sistema. Kliničke manifestacije alergija predstavljaju alergijske bolesti. Najčešće alergijske bolesti u dečjem uzrastu su atopijski dermatitis, alergija na hranu, astma i alergijski rinitis. Za nastanak alergijskih bolesti osim nasleđa neophodni su i faktori sredine u koje ubrajamo: rani kontakat sa alergenom, pušenje u kući, aerozagađenje, virusne infekcije i nepostojanje zaštitnih faktora npr. rani prekid dojenja. Prevalenca alergijskih bolesti je u stalnom porastu u poslednjih nekoliko decenija. Smatra se da je svako četvrto dete alergično. Higijenska hipoteza sugeriše da smanjno izlaganje mikrobima u ranom detenjstvu predstavlja jedan od glavnih uzročnika za nastanak, a samim tim i za porast alergijskih bolesti. Alergijske bolesti su udružene sa neadekvatnim T ćelijskim imuniskim odgovorom (Th2) u odnosu na faktore okoline ili alergene hrane. Aktivacijom ovog odgovora luče se citokini koji utiču na stvaranje specifičnih IgE antitela.

Veza između crevne mikroflore i alergijskih bolesti je do sada dobro ispitana. Poznato je da deca rodetelja koji imaju alergiju, imaju dva puta veće šanse da razviju neku od alergijskih bolesti u odnosu na onu decu čiji roditelji nemaju alergiju. Nekoliko epidemioloških studija je pokazalo da sastav crevne mikroflore razlikuje se kod odojčadi sa alergijom u odnosu na odojčad bez alergije.

Postoje više definicija probiotika. Definicija Svetske zdravstvene organizacije iz 2001. godine je da su probiotici živi mikroorganizmi koji ako se primenjuju u adekvatnim količinama pružaju zdravstvenu korist. Zna se da nije svaki probiotik isti. Različiti probiotici imaju različito dejstvo. Idealni probiotik imao bi istovremeno mikrobiološko, epitelno i imunološko dejstvo.

Pod mikrobiološkim dejstvom podrazumevamo: promenu sastava crevne mikroflore, kompetitivno vezivanje za receptore prevenirajući na taj način invaziju potencijalnih patogena i stvaranje baktericida čime se prevenira rast potencijalnog patogena.

Epitelijalno dejstvo podrazumeva: promenu epitelne ćelijske barijere, ekspresiju pojedinih proteina za vezivanje patogena i stvaranje masnih kiselina kratkog lanca koji poboljšavaju epitelnu barijeru i imaju potentnu antiinflamatornu ulogu.
Imunološko dejstvo podrazumeva: promenu urođene imunosti (sazrevanje dendričnih ćelija), promenu ravnoteže Th1/Th2 (Th1, Th2) i povećanje broja i funkcije T regulatornih ćelija.

Važno je odabrati onaj probiotik čija je efikasnost dokazana kliničkim studijama. U poslednjih petnaestak godina rađen je veliki broj kliničkih studija koje su ispitivale pozitivan klinički efekat probiotika u prevenciji i terapiji alergijskih bolesti. Večina studija je bilo fokusirano na dejstvo probiotika u atopijskom dermatitisu, alergijskom rinitisu, astmi i alergiji na hranu.

Danas se smatra da crevne „probiotske” bakterije, posebno bifidobakterije, imaju izrazito važnu ulogu u formiranju imunog odgovora kod dece. Obzirom da se bebe rađaju sa potpuno sterilnom crevnom florom za njih je i te kako važno što brže sazrevanje digestivnog sistema, jer je to prva barijera u odbrani organizma. Deca tek sa dve godine života stiču imunitet odraslih. Upravo je u tom periodu važno delovati preventivno, odnosno pomoći u formiranju mikroflore creva deteta, čime se smanjuje rizik od eventualnog nastanka alergijskih i akutnih bolesti.

Na stvaranje imuniteta pored kvalitetnog način života, koji podrazumeva redovnu higijenu ruku i usne duplje, dovoljno sna, fizičku aktivnost, igru i boravak u prirodi na svežem vazduhu, značajnu ulogu ima i pravilna ishrana kao i uzimanje dijetetskih proizvoda koji sadrže probiotske bakterije, posebno iz roda bifidus.

ProbioKid immuno je preparat koji u svom sastavu sadrži upravo te korisne, takozvane, probiotske bakterije, kao i prebiotik (fruktooligosaharidi) koji u debelom crevu prave idealnu sredinu za njihov rast i povećanje broja.

Kontinuiranom primenom ProbioKid immuno dokazano se smanjuje učestalost respiratornih infekcija, učestalost upotrebe antibiotika, broj digestivnih tegoba, učestalost pojave povišene telesne temperature, kašlja, rinoreje (sekrecije iz nosa) i broj dana odsustva iz obdaništa/predškolske ustanove.

ProbioKid immuno se preporučuje preventivno svakom detetu, za jačanje imuniteta i očuvanje opšteg dobrog stanja organizma. Posebno se preporučuje deci sa atopijskom konstitucijom, sklonoj alergijama, deci sklonoj čestim respiratornim infekcijama, kao i deci koja kreću, odnosno već su u kolektivu bilo da su u pitanju vrtići ili škole.